Kada bih imala više paralelnih života, zasigurno bih u nekom od njih bila i primerak smehotresnog zabavljača!

Samo dovoljno talentovani i dovoljno hrabri stvaraju nove stilove u modi i dizajnu. Marija Banjac je definitivno jedna od tih retkih umetnica. Možda je tajna u tome što ostaje dosledna sebi i svom stvaralačkom senzibilitetu. 

Možda vaš način oblačenja ni vaša ličnost nisu u stilu Marijinih kolorita i otkačenih, hrabrih kombinacija, ali ćete u svakom slučaju uživati gledajući njen festival boja bar na fotografijama. Marija prenosi život, radost, smeh. Večito mladi, večito obuzeti unutrašnjom igrom - tako ćete se osećati noseći njenu torbu preko ramena. Tako se ja osećam kao vlasnica Maslikarija torbe. Nisam od osoba koje uživaju u moru materijala i boja, pa moram priznati da sam skoro svaki dan nekih 6 meseci gledala njene radove pre nego što sam  se odvažila da poručim jedan. Ali ona se nekako uklopila u moj stil, postavši deo mene. Otvorila mi je novu dimenziju obojene svakidašnjice i čak mogu da kažem da me je ohrabrila da pristupim modnim dodacima na malo otvoreniji način. 

Ako budete imali priliku da sa njom popijete kafu, susrešćete se sa večito nasmejanom osobom, velikih plavih očiju u kojima se ogleda dečija radoznalost, a koju tako vešto prenosi na svoje modne dodatke. Kad ne bi pravila torbe, bila bi sjajan likovni pedagog. Nastavnica koju deca obožavaju.

 Zamolila sam je da odvoji vreme i ispriča nam nešto o svom radu, skuvajte kafu i uživajte sa Marijom Banjac i njenom Maslikarijom :)        
                    ************************************               

Slikarka si po profesiji. Osim slikarstva, u čemu si se još tražila i kreativno izražavala pre tekstila?

 -Priznajem da se oduvek sve vrtelo oko umetnosti,  a tu spada i sviranje violine, edukacija dece i sve sto je povezano sa prirodom, a ne tiče se prirodnih nauka.

Osim originalnih ideja, za izradu tvojih akcesoara su potrebne i veštine.
Kako si naučila da šiješ, heklaš? 
 -Šivenje sam naučila u srednjoj tekstilnoj školi, što mi je dobro došlo kada su se praznile raznorazne bakine škrinje i plakari i kada su mi kroz ruke prolazila brda fantastičnih starinskih krojeva koja sam prilagođavala mojoj figuri i kasnije šivenju garderobe.
Sto se rada sa koncem tice, čipka koju koristim u svojim radovima nije klasičan"hekleraj' na koji smo navikli, već rad nalik makrame stilu koji sam sama izmislila želeci da ga prilagodim svojim potrebama i uklopim u svoju priču.

Šta ti najviše vremena oduzima pri radu?
-Našalicu se pa cu reći "sam rad'. To znači sati izrada gore pomenute čipke, ručna spajanja komplikovanijih krojeva torbi, a sve to zajedno doprinosi bogatstvu precizno i strpljivo odrađenih detalja koji, uostalom, malu manufakturu odvaja od industrijskih ( serijskih )proizvoda.

Kako nastaju tvoje kreacije? Da li skiciras, radiš prema nekoj unapred razrađenoj vizualnoj predstavi ili totalno spontano?
-Ima od svega po malo, ali najviše ima spontanih momenata - te bih i to dodala na listu od malopre, a tiče se utroška sati pri radu. Nekada ono što sam započela odjednom dobija drugačiji tok; asocijacije se množe, rad postaje kompleksniji a sama ideja drugačije realizovana.

Da budemo iskreni: tvoj dizajn nije za svakoga. Pretpostavljam da je to uvek tako kada umetnik sledi svoj izraz. Kakav je profil ljudi koji vole i odvajaju novac za modni dodatak Maslikarija?
-Da,to je sasvim prirodno i u redu.Osobe koje se zanimaju za Maslikariju su, sigurna sam, nalik meni samoj; ljudi koji promišljaju o životu, vizuelci i oni koji vole kolorit. To su osobe koje ne žele odrasti - takozvana velika deca.

Čula sam komentare kako su handmade akcesoari nepraktični. Možeš li ukratko da opišeš unutrašnjost torbe? Postoje li džepovi i pregrade ili ih radiš samo po porudzbini? Može li osoba koja poručuje računati na to da i unutrašnjost napraviš prema njenim potrebama?
-Sve se da prilagoditi pojedincu, ako se valjano promisli.Uvek polazim od sebe kao osobe koja voli praktičnost i ekonomičnost i mnoge komade koje sam izradila najčešće sam prva i isprobavala. Ovakve vrste torbi se i prave po potrebama osobe koja ih poručuje, a svakoj osobi zasigurno je potreban bar jedan džep koji moje tobe iznutra pod obavezno poseduju. Ostalo je sve stvar navika i zelja. Ako neko ima poseban odnos prema unutrašnjosti torbe, onda ću se truditi da i taj deo zadovoljim bilo u koloritu ili broju pregrada i dzepova. Često mi ljudi za torbe koje kupe kažu da su se uselili u njih, a to je obicno znak da je skrojena po meri.

Gledajući kompoziciju i motive koje koristiš, svaka torba i svaki broš je jedna mala priča. Odakle preuzimaš motive? Koliko je slikarstvo uticalo na tvoj rad sa tekstilom? -Umetnički način razmišljanja je stalno prisutan. U ovom slučaju je malo modifikovan i prilagođen, a i pribor je drugačiji. Ovo je nosiva umetnost, umetnost koja pritom ima i konkretnu funkciju. Motivi su svakodnevne stvari koje nas zaokupljuju u određenom momentu.

Sada malo o nakitu. Prvo sam upoznala tvoje narukvice, onda broševe, pa ogrlice, minđuše... da li oni nastaju spontano, s obzirom da su prilično slobodne forme? 
-Sloboda je tu najveća. Spontano slaganje formi i boja u jednu pristojnu, a nosivu kompoziciju. Kroki je samo u glavi. To iz glave ruke posle prave.

Tvoji broševi su nešto posebno! Ne mogu a da ne izmame osmeh i privuku pažnju. Voliš li lutkarstvo? Da li su oni način  da komično prikažeš raznolikost ljudskih osobina? 
-Broševi, TO SU MALE REPUBLIKE, persone koje se zaista rađaju sa sebi svojstvenim osobinama i nose se sa posebnom pažnjom i ljubavlju.
Najviše što volim to je nekome izmamiti osmeh. Smejati se, to je predivno osećanje koje nikada i nikome ne može da škodi. Komičan ugao promatranja sveta je neka vrsta odbrambenog mehanizma kod mene.Takvim posmatranjem svet mi je podnošljivije i zabavnije mesto za život.  Sigurna sam i u to da kada bih imala više paralelnih života zasigurno bih u nekom od njih bila i primerak smehotresnog zabavljača!
 
Biljni i životinjski svet je dosta zastupljen u tvom radu i vidi se koliko si naklonjena prirodi. Koristiš li reciklirane ili korišćene materijale u svom radu? 
-Neizlečivi sam zaljubljenik flore i faune i verni poštovalac 'prirodnih' procesa u samoj prirodi. Tu se zaista osećam najspokojnije. Često sebe nazivam reciklir mašinom.

Hoće li nam Maslikarija uskoro prirediti neke novosti? 
-U Masikarijinom loncu se uvek nesto krcka...Smatram da je jako važno za kreativnost izmestiti se s vremena na vreme i upiti nešto novo, napuniti baterije kako se ne biste ponavljali i postajali dosadni i sebi i drugima. Sa novom sezonom videćemo već...
 
Ti si dokaz da čovek može da ostane dosledan svom stvaralačkom senzibilitetu i da bude uspešan. Šta bi poručila osobama koji počinju sa kreativnim radom?

 -Ako ste zaista sklepani tako da je kreativni rad vasa profesija, zaokupljenost i uživanje - tada zaista treba samo raditi i ulagati u sebe, iskušavati svoje mogućnosti i uvek, ponovo iznenaditi sebe postignutim. Smatram da pravom kreativcu ne treba neki poseban savet.Takva osoba uvek osluškuje sebe, realizuje svoje ideje, ne vodi se pukom materijalnoscu i zaradom, jer to vremenom ubija samu kreativnost. Osoba koja stvara vremenom izgrađuje i svoj 'slikarski rukopis' koji će ljudi prepoznavati, što je i najbitnije za umetnika čiji vam je rad blizak na neki poseban nacin. 

                              ****************************

Nadam se da vam se dopao moj izbor za ovu nedelju. Kreativni pretres će vam svake nedelje predstaviti po jednog umetnika. I ne zaboravite: ako ustanete na levu nogu, neraspoloženi, umorni, ako je dan siv, kišovit... ili, ako želite da utonete u more prolećnog jutra, da se stopite sa cvrkutom ptica, onda ne izlazite iz kuće bez modnog dodatka Marije Banjac :))

Budite u toku i postanite obožavalac Maslikarije na Facebook-u.